Domeniko Starnone

Mogao sam da predajem, učim, govorim u javnosti o svojim knjigama, sarađujem sa časopisima i dnevnim listovima, nisam morao da se plašim kako ću iz nehata prouzrokovati ili produbiti rane u porodičnom organizmu upravo u trenutku kada sam se trudio da se javna slika o meni učvrsti i postane neranjiva.

sam osećao toliki bol zbog njegovog i njenog bola da sam vrlo brzo izdresirao sebe da ih držim na razdaljini, pustim da izblede, izbrišem svoju ljubav prema njima i – nisam to ni primetio – prema bilo kome. Sećam se da su mi misli već sa osam ili devet godina bile ledene.

Koliko sam patio