Frensis Harding

tih godinu dana prisnost je učinila svoje i pozlata se polako ljuštila.

Fejt je počela da se oseća kao krpena lutka koju nestrpljivo hirovito dete uzima i baca kako mu se prohte.

živela u sleđenoj izmaglici neizrečenog.

Njegova blaga narav bila je svojevrstan štitnik od kog su se uvrede prosto odbijale. Međutim, kad bi neka žaoka uspela da ga probije, zauvek bi tu ostala.

Svako dete od rođenja duguje roditeljima što su mu dali stan, hranu i odeću. Sin im jednog dana može vratiti taj dug time što će ste

džinovski zalogaji odgrizeni od neba.

crnu tminu što je zjapila kao kad mačka zevne.

Ležala je u krevetu još nekoliko trenutaka među krhotinama sna koji je usnila.

Magla je sve spljoštila i iz svega isisala boju.

Fejt je bila preumorna da misli, i preumorna da ne misli.