Jelena Bačić Alimpić

X

Ne da Bog sve

I ne da. Ko god misli drugačije, nije mnogo pametan. Na tasu života uvek nešto makar malo prevagne. Ili dobro, ili zlo. Nijedno nikada nije potpuno i celo bez onog drugog. Uvek nas sustiže nekakva pomama, čežnja za onim što nemamo ili nečim što je moglo biti a nije, pa nam se misli u klupko upregnu, emocije satru a razum zazveči kao šuplja bačva.

U svakoj zori sam videla tvoje oči, osmeh u svakom sutonu, suzu u svakoj rosi.

Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena

Kad god sam odlazio na reku, u njoj bih otkrivao tvoj lik, čak bi i mrtva Tisa tad procvetala, a zemlja pored nje se u sedef pretvarala.

Kad god sam odlazio na reku, u njoj bih otkrivao tvoj lik, čak bi i mrtva Tisa tad procvetala, a zemlja pored nje se u sedef pretvarala. Često sam

tako sam, činilo mi se, lako mogla odbaciti sve čari lagodnog života, one čari o kojima su maštale gospođice mojih godina čitajući romane Džejn Ostin i uzdišući zajedno sa Emom…

Kada žena rodi svoje čedo i uzme ga u ruke, sve drugo prestane da postoji i ništa više nije važno.

* * *

Nije isto kad je suša na zemlji i suša u čoveku.

Jer majka uvek ostaje majka, čak i kada za to više nema snage.

Ne znam kakav sam greh prema tebi počinio, ali neka to bude moja kazna. Zato što si otišla.