Iskender Pala

„Neki mudrac je jednom rekao: ’Pamet mora da vlada jezikom, jer gotov je onaj čijom pameću vlada jezik!’“

Ljubav je za ljude snažna moć, apsolutna dominacija, nesalomiva vlast, trajni uticaj i nepodnošljiv pritisak. Ona je ta što razvezuje najčvršće čvorove i smekšava najveće čvrstine, ali i ta što potrese najčvršćeg i oslobodi zabranjenog.

Ljubav je samo jedan pogled; a sve posle toga je puko nabrajanje... Posle tog prvog pogleda zaljubljeni ima stalno želju da vidi i posmatra onu koju voli. Nastoji da razotkrije tajne srca i obelodani čak i najskrivenije misli.

Sve sa čim se preteruje u prirodi postaje svoja negacija. Točkovi na kolima koja se prebrzo kreću deluju kao da se okreću u suprotnom pravcu. Isto tako, na kraju svih tuga je sreća, a osmeha, suza. Čoveka ubija i previše sreće i previše tuge. Iz oka onog što se grohotom smeje na kraju potekne suza.

I pastiri zvezdanih stada najčešće su zaljubljeni koji su odabrali da neprekidno plaču u osami. Dok broje zvezde u beskraju noći, za svaku puste po suzu. Oblaci bi od njihovih očnih kapaka mogli nešto naučiti.

Da je Ptolemej živ, uzeo bi zaljubljene da mu prate tok zvezda. U jednoj staroj istočnjačkoj pesmi kaže se kako tvorci kalendara i astrolozi nikada ne znaju koja je noć u godini najduža, to jedino zna zaljubljeni, ljubavnom patnjom zaraženi. I to je istina.

Nisu mogli da procene je li mu duša loša zbog tolike ružnoće ili mu rđava duša daje tako odvratan izgled.

Da imam dva života, mnogo bih voleo da drugi provedem u Istanbulu. I pored svega što se dešava, čovek u ovom gradu uvek može naći razloge za srećan život.

čovek bi pomislio da su ga tretirali kao ludaka ne zato što mu je nedostajalo razuma, već zato što ga je imao previše

Ljubav“, uzvratio je derviš, „iako ništavna za onog koji je voljen, ona je sve onome ko voli. Eh, lepotice, da imam snage da se naljutim, naljutio bih se zbog ovoga što sam čuo. Ali nemam nameru da zbog toga pogazim svoju ljubav!“

sva ljubavna stanja tiču stepena pažnje i naklonosti. Zaljubljeni posvete voljenoj nekad deo, nekad polovinu razuma, a nekad im je um sasvim njome zaokupljen, mi ih prema tom procentu grupišemo na luckaste, polulude i sumanute. Međutim, ono što se ovde gubi nije razum, nego možda određeni stepen volje i vladanja. Osećanja u tom slučaju iskoče u prvi plan, a razum biva potisnut.“

„Kako to? Da li tad osećanja dođu na mesto razuma i preuzmu njegovu dužnost?“

„Recimo da je tako. Razum je zapravo najraskošnija, ali isto toliko i najogoljenija moć kojom je čovek obdaren. Ljudi misle da razum upravlja nama. A zapravo su dve sile, jedna pozitivna, druga negativna, te koje upravljaju razumom: srce i čula. Kada se pamet rukovodi srcem, čovek stvara ono što je u skladu sa njegovom prirodom, a kada ga vode čula, počnu nastranosti. Čoveku je data snaga volje da ostvari ravnotežu.“