Ju Nesbe

Nemoj, pomislio je. Nemoj da si takav. Zlo nije opipljivo, ne može nikog i ništa zaposesti. Naprotiv, zlo je puko odsustvo stvari, odsustvo dobrote. Jedino čega se možeš bojati jesi ti sâm.

A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.

razvitak radi razvitka ispoljava logiku malignih ćelija.

Ako želiš da igraš napad, uvek ćeš biti na ivici ofsajda.

Ne smeš potceniti udeo iracionalnosti u ljudskoj prirodi

Svi ti dani što dođu i prođu a da se ne jave

o dugo i bez snova sve dok ga negde tokom prepodneva Liz nije probudila da pita kako je. Progunđao joj je nešto u odgovor.

„Danas neću da te vidim.“

„Volim i ja tebe“, odvratio je.

previše star da se krijem. Kao drugo, zato što nemam obzira

„Kocka je igra na sreću, ali klađenje nije. Klađenje se zasniva na dve stvari: na psihologiji i na informacijama. Pobeđuje najpametniji. Uzmimo, na primer, tog tipa iz Kazina. On neprekidno prikuplja informacije, istražuje rodoslove konja, proverava kakvi su bili na treninzima protekle nedelje, čime su ih hranili, koliko je džokej težio tog jutra – sve informacije koje druge mrzi da prikupljaju, koje im nisu dostupne ili koje ne mogu da upamte. A onda sve sabere i oduzme, proceni šanse datog konja i gleda šta rade ostali. Ako su nekom konju prevelike šanse, on će se svejedno kladiti na njega, jer na duže staze će on zaraditi. A ostali izgubiti.“

Možda je tako izgledalo starenje. Već su ti podelili karte, već si ih pogledao. Nove nećeš dobiti. Preostaje ti samo da najbolje moguće odigraš ruku koju imaš. I sanjaš o onoj koju si mogao dobiti.