Finesa

ako budemo čekali da budemo spremni,
čekaćemo do kraja života

Ne zaboravite, ne morate znati baš sve o svom snu, niti morate unapred nacrtati sebi baš svaki naredni korak. Prestanite da se krijete iza knjiga i sajtova. Umesto toga, razvijte ljubav prema akciji. Zakazujte. Vodite razgovore uživo. Naučićete više i brže ćete napredovati. Počnite pre nego što ste spremni. Počnite pre nego što ste spremni. Počnite. Pre. Nego. Što. Ste. Spremni.

Najveća pretnja uspehu nije neuspeh već dosada. Navike nam dosade jer prestaju da nas oduševljavaju. Ishod postaje očekivan.

Svest dolazi pre želje. Žudnja se kreira kada signalu dodelite značenje. Vaš mozak konstruiše emociju ili osećanje da opiše vašu trenutnu situaciju, a to znači da žudnja može nastati tek nakon što ste primetili priliku.

Motivacioni govornik Majkl Altšuler je rekao: „Loša vest je da vreme leti. Dobra vest je da ste vi pilot.“

Posle ovog početnog perioda istraživanja, pomerite fokus na najbolje rešenje koje ste pronašli – ali nastavite da eksperimentišete povremeno.

Smisao je onaj osećaj da ste vi: „važni u nekoj široj perspektivi. Život može da pruži iskustvo smisla onda kada osećate da je njegov značaj iznad trivijalnog i trenutnog, kada osećate da on ima svrhu ili da poseduje neku vrstu koherentnosti koja nadilazi haos

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Jedno od njih je samootkrivanje; kada sagovornik otkrije neku poverljivu informaciju, druga osoba će, gotovo neizbežno, pružiti isto zauzvrat.

Ako u sebi ne verujemo u ono duboko usađeno osećanje da postoji nešto više od nas samih, nikada nećemo pronaći snagu da sami izrastemo u nešto više.