Gaston Leru

Ko nije naučio da nosi masku veselja preko tuge, kao i tugu, dosadu ili ravnodušnost preko unutrašnje radosti, nikada neće biti pravi Parižanin. Poznato vam je da je jedan od vaših prijatelja u problemima; nemojte pokušavati da ga tešite: reći će vam da se već utešio; ali ako ima sreće, pazite kako ćete mu čestitati: on misli da je to tako prirodno da je iznenađen što o tome uopšte govorite.

Ko nije naučio da nosi masku veselja preko tuge, kao i tugu, dosadu ili ravnodušnost preko unutrašnje radosti, nikada neće biti pravi Parižanin.

Uskoro ćemo ići brže i dalje nego oblaci, prema kraju sveta, i onda ćete me napustiti, Raule. Ali ako, kada dođe čas da me odvedete, odbijem da idem s vama – pa, morate me odvesti na silu!“

„Bojite li se da ćete se predomisliti, Kristina?“

„Ne znam“, rekla je na čudan način odmahnuvši glavom. „On je demon!“ I zadrhtala je i uz jecaj se sakrila u njegovim rukama. „Sada se bojim da se vratim da živim s njim... u podzemlju!“

„Šta vas primorava da se vratite, Kristina?“

„Ako mu se ne vratim, mogu se dogoditi strašne nesreće... Ali ne mogu to da uradim, ne mogu... Znam da čovek treba da žali ljude koji žive u podzemlju... Ali on je suviše grozan!