Stevan Sremac

И врло је природно да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго, што је Шаца отишао у мајсторе, а он, Тима, у беамтере.

домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!

Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим толки товар! Млого, господине.

Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу.

и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи. Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно. Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!

Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен. То је Срети унеколико добро дошло. Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као „политички мученик“. И та му се жеља и испунила; само капетан мало „прећера“, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао – казни га капетан са тридесет дана затвора.

Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир Ђорђа и Сретена.

А после, још, из ње ће се најбоље видети како су врло често праве будале ови садашњи бајаги учени људи – који мисле, ако су нешто од науке прочитали и штрпнули, да су сву мудрост кашиком попили – па не верују у ожданике и у причања старих људи.

Као што видите, овај скорашњи малишан и гост с непознатог света, да се изразим речима једног нашег песника, и наш будући јунак, није баш богзна како дочекан.

– А је л’ право, побогу брате, да ми је кућа од тог силног благослова ка нека касарна. Па, болан, брате треба ли ово ’ранити и ођевати?! Па, вала, ја треба од данас сваки дан да кољем по једно говече само за опанке! Нису ово бијели зечеви, па да га пустим готова ођевена у шуму да брсти чим изиђе на свијет!

Служба таква таман створена за један народ који нема великих амбиција нити воли велика напрезања.