Dejvid Van

Noje je živeo devetsto i trideset godina. Ali mi smo privremeniji, sazdani od praha ali ispunjeni žeđu. Praha koji nema mira. I to je volja božja, da tako surovo učini da prah može da misli i da oseća žeđ dok hodi.

Biblija stanuje u pustinji. Svi potičemo iz pustinje. Suđeno nam je da hodamo po suvoj zemlji, dok duva suvi vetar. U toj pustopoljini ne može da raste ništa sem retkog busenja visoke, suve trave. Horde smo što se peku na suncu, presipamo se iz šupljeg u prazno, lutamo u beskrajnim seobama, a opet nas ima.

Trajanje. Priroda nudi trajanje, pouzdanje da će momenat u kome paničimo i kada smo uhvaćeni u klopku, i u kom ćemo hteti da budemo bilo gde drugde, trajati i rasti, čineći da sve bude još gore. Ovaj svet je izmišljen iz razlogâ koji nas ne uzimaju u obzir, ali mi to zaboravljamo i potcenjujemo.