Erik Larson

od 1935, taj stav pretočio u niz zakona o neutralnosti koji su strogo regulisali izvoz oružja i municije i zabranjivali da američki brodovi prevoze ratni materijal bilo kojoj zaraćenoj strani. Amerikanci su saosećali s Engleskom, ali sada se postavljalo pitanje koliko je zapravo stabilno Britansko carstvo koje je smenilo vladu istog dana kada je Hitler napao Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
U subotu 11. maja ujutru predsednik Ruzvelt sazvao je sednicu kabineta u Beloj kuću na kojoj se povela rasprava o novom britanskom premijeru. Glavno pitanje bilo je može li on ikako pobediti u ovom proširenom ratu. Ruzvelt je ranije više puta bio u dodiru s Čerčilom dok je ovaj bio

Činjenice su bolje od snova.“

„Kad bi se reči računale, trebalo bi da pobedimo u ovom ratu.“

„Ne zaboravi, Klemi, da ja dobijam više od alkohola nego što alkohol dobija od mene.“

Činilo mi se da koračam sa sudbinom i da je čitav moj prethodni život bio priprema za ovaj čas i ovaj ispit… Iako sam jedva čekao jutro, spavao sam čvrsto i nisu mi bili potrebni vedri snovi. Činjenice su bolje od snova.“

Čerčil, jedan od premijerovih najžešćih kritičara, za sporazum je rekao da je „potpuni i ničim neublaženi poraz“.

„Ja razumem sve vaše teškoće s američkim javnim mnjenjem i Kongresom“, diktirao je Čerčil, „ali situacija se pogoršava munjevito i izaći će van kontrole američkog javnog mnjenja dok ono najzad sazri.“

Osamnaestog decembra Hitler je izdao Direktivu broj 21, „Slučaj Barbarosa“, zvanično naređenje generalima da počnu s planiranjem invazije na Rusiju. Direktiva je počinjala ovako: „Nemačke oružane snage moraju biti spremne, čak i pre završetka rata protiv Engleske, da zgaze Sovjetski Savez u brzoj kampanji.“ Kurziv je Hitlerov. Direktiva je podrobno navodila uloge koje će odigrati nemačka kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica – a posebno oklopne jedinice – i navodila je kao ciljeve okupaciju Lenjingrada i Kronštata, a vremenom i Moskve. „Najveći deo ruske vojske raspoređen u zapadnoj Rusiji biće uništen smelim operacijama predvođenim udarnim oklopnim prethodnicama.“

Nemačke snage treba da budu spremne do 15. maja 1941.

Gebels je brinuo i zbog Božića. Nemci su voleli Božić – Weihnachten – više od svih drugih praznika. Na svakom uglu prodavale su se božićne jelke, pevale su se božićne pesme, plesalo se i opijalo. Upozorio je svoje pomoćnike na nepoželjnost stvaranja „sladunjave božićne atmosfere“ i osudio „cmizdrenje i žalost“ koje taj hrišćanski praznik izaziva. „To nije vojnički i nije nemački“, rekao je, i ne sme se dozvoliti da traje tokom