Petar II Petrović Njegoš

нит’ што збориш нити нас отршаш,

Ал’ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,

све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:

диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, 15

из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.

Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди;

од витештва одвикнута у њим лафска срца буди.

Плачне, грдне помрчине – могу л’ оне свјетлост крити?

Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити.

Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље,

све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.