K. Dž. Doerti

Poklopila je uši dlanovima.

Samo je želela da muzika prestane.

Prostoriju je protresao stravičan prasak.

Svi su se trgli. Neko je ispustio čašu i ona se rasprsla uz zveket.

A onda... tišina.

„Glupo ozvučenje“, čula je kako konobar kaže kolegi. „Prosto je eksplodiralo.“

Kad su počeli da se zabavljaju, bilo je vrlo uzbudljivo. Tom je jedan od najboljih sportista u školi. Imao je ličnog trenera i ozbiljno razmišljao o karijeri ragbiste.

Bio je visok i mišićav, zlatne kose – pravi mladi Adonis. Sve devojke iz škole su ga jurile. Kad se zainteresovao za Tejlor, i njoj i Džordži je to bilo neverovatno.

Jednog dana joj je prišao i pitao je li završila sastav iz engleskog zadat za taj dan.

„Naravno“, odgovorila je zbunjeno.

„Hm... ovaj. Dobro. I ja sam“, rekao je prilično nervozno. Zatim je žurno otišao.

„Bokte“, kazala je Džordži dok se on udaljavao. „Dopadaš mu se.“

Tejlor, koja je tog dana nosila majicu s natpisom „Knjige su moj život“ i iznošene farmerke, zamumlala je nešto u neverici.

„Koješta. On tako dobro izgleda i popularan je.“

„Znam“, odgovorila je Džordži nameštajući već savršen konjski rep. „Mnogo te gotivi i hteo bi da bude s tobom.“

Kako obično nije išla na žurke, kad je ušla s Tomom, čula je devojke kako šapuću o njoj.

„Vidi, to je ona štreberka Tejlor Nešto.“

„Otkud ona s Tomom?“

Cele večeri se Tom nije odvajao od nje; samo je nju gledao. Bilo joj je drago što je s njom. Na tako nepoznatom terenu činilo joj se da je on bezbedno tlo.

Te večeri su se prvi put i poljubili.

Otad su momak i devojka. Tom i Tejlor. Veza im je sve vreme bila savršeno fina.