Vilijem Satklif

Tad joj se lice trza i podseća na masku saosećanja, užasa i zapanjenosti zato što svet postaje mesto koje uliva sve više straha na sve groznije i nepredvidljivije načine.

S majkom kao što je ona, ponekad se oseća kao da ima pokvarene vodovodne instalacije. Nikad ne možeš sasvim da se opustiš. Nikad ne znaš kad i gde ćeš morati da brišeš.

davao je sve od sebe da razgovara, ali uglavnom nije znao o čemu se priča, kuda razgovor vodi i je li im dosadan pa očajnički čekaju da ode kako bi nastavili sa svojim životom.