Vilijem Satklif

Ali ako hoćeš da budeš srećan, ako je ona jedina žena koju voliš i ako nisi prestao da je voliš sve ovo vreme koliko si odvojen od nje, onda moraš da joj se vratiš. Da zaista misliš kako nikad nećeš moći ponovo da joj veruješ, sigurna sam da je ne bi toliko dugo voleo.“

Tad joj se lice trza i podseća na masku saosećanja, užasa i zapanjenosti zato što svet postaje mesto koje uliva sve više straha na sve groznije i nepredvidljivije načine.

S majkom kao što je ona, ponekad se oseća kao da ima pokvarene vodovodne instalacije. Nikad ne možeš sasvim da se opustiš. Nikad ne znaš kad i gde ćeš morati da brišeš.