Milorad Paviç

U svet se on sa lirom krete;

Pod nebom gde je pevô Gete,

Pesničkim ognjem punim snova

Usplamtela je duša ova.

Veštinu muza, skladnih sanja,

Izneverio nikad nije;

I njegov stih i danas krije

Večito lepa osećanja,

Svežinu mašte snažne, plodne

I čar prostote neophodne.