Sanja Stojanović

U tom se šatoru skrivao kako bi čitanjem putovao u raznorazne tuđe svetove i tako bogatio svoj – kako su mu roditelji odavno objasnili pojam bogatstva

Ne brini, svima su nama neke ljubavi prosto namenjene. Valjda mi je on krao sve one koje su za mene bile pogrešne

“Hrabar nije onaj koji ide kuda strašljivi ne idu. Hrabar je onaj koji je strašljiv, a ipak zakorači.”

Svi mi vredimo kakvi god bili i svi smo vredni ljubavi i svi zaslužujemo da budemo dobro i nikada ne smemo dozvoliti da zbog nekog ko trenutno nije dobro i uvredi nas, mi ne budemo dobro.

nas, mi ne budemo dobro!“,

svi mi vredimo kakvi god bili i svi smo vredni ljubavi i svi zaslužujemo da budemo dobro i nikada ne smemo dozvoliti da zbog nekog ko trenutno nije dobro i uvredi nas, mi ne budemo dobro!“

Kada primetimo promenu obično se ona već odavno dogodila. Promena je najtiša stvar na svetu

Briga je razmišljanje kroz sumnju i strah. Mašta je razmišljanje kroz nadu i veru

Nikada neću proživeti tvoje detinjstvo i neću biti tu za tvoj život izvan detinjstva. Izvan detinjstva život zna biti bučan, težak i surov. Ne boj se, zna biti i divan, pitom i veličanstven, ali nikada neću saznati na koju si stranu ti dečače moj uspeo da prevagneš.

Bio sam neustrašiv u svojim zamislima i nenadmašiv u veličini svojih snova. Trčao sam za njima bezglavo, slep na sve nepravilnosti i nepravednosti života, sve dok me život nije dobro opaučio i naterao me da progledam.
Pokazao mi je da su neki ljudi kvarni i prevrtljivi, da smo svi u nekoj stalnoj borbi sami sa sobom i da ne možemo ispraviti sve neravnine svog i tuđeg sveta. Na kraju me je dotukao kada se moj najveći, a tako jednostavan san o srećnoj porodici raspao. Ja i Senka smo se razveli. To sam možda i mogao podneti, ali tugu naše dece zbog toga i svoju nemoć da to sprečim nisam uspeo da prežalim.