Miroslav Mišković

Svako ko hoće da se bavi biznisom mora da razgraniči sam sa sobom da li ima liderske ili menadžerske kapacitete. Kao i da razgraniči sanjarenje od vizije. U sanjarenju se sadrže snovi, a u viziji put ka cilju. Sanjarenje počiva na željama, vizija na znanju i iskustvu.

Čovek lako, neosetno i nepromišljeno uzleti, dopusti da ga ponese velika moć – ili veliki novac – i time sebi načini veću štetu nego što bi mu je naneo zakleti neprijatelj. Za mene je ovaj slučaj bio doživotno otrežnjenje, ali godinama gledam kako ljudi, ne samo u politici nego i u biznisu, ne uspevaju da izbegnu tu zamku. Uostalom, kako da ostanete normalni ako držite i vojsku i policiju i bezbednosne službe, ako zapovedate svima i svakome? Kako isterati novopečenog političara iz kabineta ako je on tu stigao iz tesnog stana, pa mu se kabinet čini velik kao stadion, a pride je dobio limuzinu, sekretaricu, šefa kabineta i osoblje?

Šta je na kraju uspeh? Uspeh o kojem govorim nije nekakvo dosezanje krova sveta i ležanje na zlatnim polugama. Privrednik o kojem ja govorim nije gramziv, on čak i ne hita za novcem kao takvim – on stremi ka stvaranju, on oblikuje konkretna dela, a novac je samo konverzija njegovog znanja i rada.