Vidoje D. Golubović

Sada je uveliko dokazano da u sivoj kori mozga, u vidu biohemijskih molekula postoje takozvani engrami. Njihova funkcija je nesvakidašnja. Oni su odgovorni za sećanje na davne pretke. Podvlačim, ne na sećanja iz sopstvenog života, već na ono što su preživljavali oni koji su živeli pre nas, koji su živeli pre nas. Praksa nam je pokazala da ljudi koji su proživeli izuzetno stresne situacije ili su, opet, imali teške, mehaničke povrede mozga, umeju da progovore jezikom svojih dedova, za koji smo pouzdano sigurni da ga ne poznaju. Odnekud iz njih počinju da izviru rečenice koje nikada ranije niti su izgovorili, niti su u stanju da ih razumeju.

To je jezik, meta jezik, kojim su govorili ljudi koje ovi pacijenti nikada nisu mogli da upoznaju, jer su zajedno sa svojim načinom života, upokojeni već nekoliko vekova.

I to je neobično važno, jer baca potpuno novo svetlo na to koliko su nam važni oni koji su pre nas živeli, i koliko, u stvari, žive u nama. Tako je dokazano da se ne možemo oteti prošlosti, jer zajedno sa precima činimo značajnu celinu, čiji smo nastavljači i u psihološkom smislu. Već je dokazano da su oni koji su zaboravljali ili prekidali kontakt sa tradicijom ili civilizacijom svojih predaka često psihički obolevali.“

Za to su oduvek postojali jasno izrađeni dugoročni planovi, pa tako ni izgradnja Đerdapa nije plan Titovog komunističkog sistema, već su ga davno pre toga osmislili Nemci. Tito ga je samo ostvario. Isto tako, germanska ambicija bila je da se u okviru tako zamišljenog, kako su ga zvali „Podunavskog rajha“, sadašnji Beograd postavi kao prestonica tog dela zemlje. I da je ta želja bila ostvarena, onda bi se ovaj grad zvao Princeugenštat, upravo u čast velikog vojskovođe koji je grad oteo od Turaka, a u austrijskoj istoriji ostao zabeležen kao