Odri Nifeneger

Kad si mali, svi odrasli izgledaju ti veliki i stari.“

ljubav posle ljubavi

Doći će čas

kad ćeš, s ushićenjem,

pozdraviti sebe

na vlastitim vratima, u vlastitom ogledalu,

i jedno ćete drugom poželeti dobrodošlicu kroz osmeh,

i reći: sedi ovde. Jedi.

Opet ćeš voleti neznanog koji je nekad bio ti.

Pruži vina. Pruži hleba. Vrati srce

njemu samom, neznancu koji te je voleo

čitavog života, koji je ostajao zanemaren

zbog drugih, koji te zna u dušu.

Skini s police ljubavna pisma,

fotografije, očajničke poruke,

strgni sopstveni odraz s ogledala.

Sedi. Pogosti se svojim životom.

Derek Volkot

ljubav posle ljubavi

Doći će čas

kad ćeš, s ushićenjem,

pozdraviti sebe

na vlastitim vratima, u vlastitom ogledalu,

i jedno ćete drugom poželeti dobrodošlicu kroz osmeh,

i reći: sedi ovde. Jedi.

Opet ćeš voleti neznanog koji je nekad bio ti.

Pruži vina. Pruži hleba. Vrati srce

njemu samom, neznancu koji te je voleo

čitavog života, koji je ostajao zanemaren

zbog drugih, koji te zna u dušu.

Skini s police ljubavna pisma,

fotografije, očajničke poruke,

strgni sopstveni odraz s ogledala.

Sedi. Pogosti se svojim životom.

Derek Volkot

Tamo sam uvek veoma kratko. A možda i prosto ne znam šta to gledam. Prošlost me vuče mnogo jače. U prošlosti se osećam daleko čvršće. Možda je budućnost sama po sebi manje stvarna? Ne znam. U budućnosti mi se uvek čini da nemam vazduha. Po tome je i prepoznajem: osećaj je drugačiji.

A kad je neko toliko strpljiv, moraš osećati zahvalnost, a onda poželiš da ga povrediš.

Primećujem da Henriju treba neverovatna količina fizičke aktivnosti da bi bio srećan. Kao da se družim s hrtom.

„Prema lekovima se odnosiš s neverovatno ležernom arogancijom.“

Gospode, Detamble, ne znam šta pokušavaš da dokažeš, ali sad si svakako uspeo

spremni da naukom osujetimo prirodu

„Zar se ikad pitaš jesam li ja stvarna?“, iznenađeno me pita.

„Možda te sanjam. Možda ti sanjaš mene. Možda postojimo samo u našim snovima i svakog jutra posle buđenja zaboravljamo sve jedno o drugom.“