Frederiko Moća

Vratio sam se u nekadašnje vreme, u one dane. Ništa se nije promenilo, sve je isto, sve sem nas. Tu je ta čudna tišina, ta laka nelagodnost kad prošlost postane neugodna, i čini se da lift nikad neće stići.

„U svakom mom udisaju ima nečeg od tebe“.

’sreća nije cilj, već stil života’.“

Ovde smo a da ne znamo ništa o sebi, ovde smo samo da se volimo.“

nasmeši se pomalo nadureno, onako kako ona ume, onako kako me je osvojila, što još nosim kao ožiljak na srcu

Lepota jedne žene nalazi se u njenim nesavršenostima, onim koje je čine jedinstvenom; i u njih se, skoro i ne znajući, zaljubljuješ.

„Znaš li šta me plaši?”, stoji zapisano. „Da ćeš jednog dana poželeti da se udvaraš nekoj drugoj ženi, da praviš gluposti kao što si radio sa mnom, kad si mi pisao sve one lepe stvari i zasmejavao me. Ali tog dana radićeš to za neku drugu i, ako otkrijem, osećam da ću umreti.”

„Može se jednog dana desiti da ti se tvoja žena ne sviđa, ili ti baš i ne prija, pa ipak, moraćeš malo da se potrudiš. Da gradiš. Prvo – zato što je lepo graditi, a drugo – zato što bi ipak mogla ponovo da ti se svidi.“ Onda mi se nasmešio. „Ja sam bio srećnik, mama mi se uvek sviđala.“

„Pa vidi, život je baš takav, ne treba da pokušavaš da središ sve da bude na svom mestu: nikad neće biti sve na svom mestu, život je nešto što nije na mestu.“

I sviđam se samom sebi, i budalasto sam zadovoljan, kao da je oženiti se, napraviti dete i uspeti da ostaneš zauvek s jednom istom ženom najveći od svih rezultata, pobeda na Olimpijskim igrama, obaranje nečijeg svetskog rekorda, dobijanje Oskara ili, još bolje, Nobela.