Maja Lunde

Čini se da je ljubav afekat, a prijateljstvo stav, napisao je Aristotel, ali neka prijateljstva liče na ljubav, i bude jednako snažna osećanja kad se završe.

Koliko god da vičemo, vetar je glasniji. Nijedna šala, nijedna priča ili svađa ne može da nadjača oluju.

Pčele, hteo sam da kažem, sa značajnom pauzom, tu je tvoja budućnost. Daj farmi priliku. Daj im priliku.

Ti delovi grada su opasni. Okupirani. Ne. Okupirani nije prava reč. Ali ljudi koji tamo još žive nemaju ništa. I više ih niko ne kontroliše“, kazala je.

„Ko su oni?“

„Ljudi koji nisu hteli da se presele. Ostavljeni. Sakriveni. Sve se tako brzo desilo, a ako se neko posle pokajao bilo mu je rečeno da je već prekasno.“

To je bio naš svet. Žrtvovali smo stare. Da li je to zadesilo i moju majku? Poslali su je nekud. Sve se tako brzo desilo. Nestala je. A ja ni prstom nisam mrdnula da joj pomognem. Samo sam dozvolila da se desi.

Jer leto je ovde bilo i više nego dovoljno toplo. Vreme je bilo fenomenalno poslednjih nedelja. Malo padavina. Pčele su izletale i uletale, izletale i uletale. Sakupljale su nektar od trenutka kada se sunce pomoli, pa sve dok uveče ne zađe za livadu, pravo iza Garetove farme.

pčele su imale neobičnu sklonost da izaberu drveće u ljudskim baštama, pre nego u slobodnoj božjoj prirodi, kad su htele da se odmore dok izviđačice traže novo mesto za život.

Spustio sam poklopac na zemlju, i tek tada se prenuo. Jer zvuk nije bio kao uvek, kako treba. Bilo je suviše tiho.

Uprla sam pogled u devojku. Zašto baš nju? Možda zato što je žensko, kao ja. Možda bi nju bilo najlakše nagovoriti? Potrudila sam da pogledom izrazim sve svoje ideje o ljudskoj samilosti. Zurila sam, trudila se da vežem njen pogled za svoj. Da sam samo malo zakasnila, možda me nikada ne bi ni pogledala u oči. Ali dva brza treptaja pokazala su mi da sam je zbunila

Nisam odlazio do košnice još od razgovora s Ramom. Okrenuo sam joj leđa, hteo sam da je razbijem u paramparčad, da skačem po njoj, da gledam kako komadići dasaka lete na sve strane, kako se slamaju i uništavaju. Ali nisam mogao ‒ pčele su me odvratile od toga; pomisao da će hiljadu očajnih pčela bez doma poleteti i napasti me.