Fransesk Miraljes

Sati ne služe ničemu ako ne znaš šta ćeš s njima.

Čovek učini malo dobro delo, a to pokrene lanac događaja u kojima njegov čin bude višestruko nagrađen ljubavlju. Na kraju, iako hoćeš da se vratiš na mesto gde je sve počelo, to više nije moguće. Jer je ljubav u malom izbrisala sve staze povratka ka onome što si nekada bio.

Dve planete osuđene na sudar usled privlačne sile gravitacije.

Nikada nisam voleo poslednje sate dana, jer kao da sam u smiraju dana gledao sopstveno zgasnuće.

Vređaju me svet i njegove gluposti.

Verovatnoća da nastane život ista je kao verovatnoća da se dobije glavna nagrada na slot-mašini sa stotinu znakova. Ovde smo jer je jednom izašla jedina kombinacija koja je mogla da prođe. Zar to nije čudesno?

Prikladno je ono što je suprotno. Kad god osećaš bes prema nekome, ti se seti ove maksime. Treba uraditi suprotno onome što ti telo traži. Veruj mi: čini čuda.

„Svako svetlo ima svoju senku. Naizgled najjednostavniji ljudi kriju svet u kome se događaju nezamislive stvari. Ako kojim slučajem prodremo u njega, bivamo pometeni i obuzima nas strah, kao kad uđemo u tuđi vrt.

Možeš otkriti da nisi ništa znao o osobi koja živi pored tebe, ili da si do sada bio slep da vidiš. I poželećeš da se to prvo otkrovenje – koje je poderalo ljupku svakodnevicu – nikada nije dogodilo.

Bol je neizbežan,

a patnju biramo.