Ričard Manson

„Tesla je živeo trista šezdeset pet dana godišnje u svom svetu, u sjajnoj mešavini pesničke mašte i naučnih činjenica.“

Hjugo Gernsbak, ugledni urednik naučnih časopisa, otišao je tako daleko da je izjavio: „Ako mislite na pravog pronalazača, drugim rečima na čoveka koji je stvorio i otkrio, a ne samo poboljšao ono što su drugi već izumeli, onda je bez ikakve sumnje Nikola Tesla najveći pronalazač na svetu, ne samo danas već oduvek… Njegovi osnovni i revolucionarni pronalasci već po samoj smelosti nemaju premca u hronikama intelektualnog sveta.“

Napisan 1854, roman govori o mladom plemiću Oliveru Abafiju koji se čistom odlučnošću od površnog nasilnika preobražava u plemenitu i disciplinovanu osobu do te mere da se žrtvuje za svog vladara i svoju otadžbinu.

„Slike su bile čudesno oštre i jasne, čvrste poput metala i kamena“, rekao je, „do te mere da sam rekao Sigetiju: ’Gledaj moj motor; vidi kako mu okrećem smer.’“

Tesla je provodio sate poigravajući se različitim modelima motora i kasnije je priznao da je morao često da podešava svoje prvobitne zamisli pre nego što postanu delotvorni uređaji.

Posle nekog vremena majka je počela da poučava Ala kod kuće i usadila mu je ljubav prema čitanju i nauci.

Iako opremljen samo s peći, radnom tezgom i dinamom, Tesla je uživao u novom poslu i pogodio se sa štamparijom „Gloub“, smeštenom u prizemlju, da dobija struju noću kada štamparija isključi mašine.

Ovaj restoran prvi je poslužio odrezak „Delmoniko“ i jastoga „Njuberg“, a navodno i sladolednu tortu „Aljaska“ i jaja „Benedikt“.

Iako je sudija priznao da je Teslino polje rada puno pronalazača, izdvojio ga je i kao pionira i kao istraživača koji je rešio probleme i omogućio da naizmenična struja radi.

Kratki izlet u Francusku pružio je Tesli uvid u druge eksperimente s naizmeničnom strujom koji su „otvarali čudesne mogućnosti ako mogu praktično da se proizvedu; postoje struje od nekoliko stotina hiljada ampera koje raspaljuju maštu svojim zapanjujućim dejstvom, a najzanimljivije i najprimamljivije su moćne električne vibracije i njihove tajanstvene posledice na daljinu“.7 Uglavnom zbog toga što je saznao da se evropski istraživači bave visokonaponskom strujom, odlučio je da se usredsredi na fenomen visoke frekvencije predosećajući da će veći broj obrtaja omogućiti da sijalice svetle jače, da se struja prenosi delotvornije i da se energija i komunikacije šalju bežičnim putem.