Добрица Ћосић

Они су створили први покрет мржње на српској земљи. Све до појаве бољшевика, ми смо се делили на династије и странке, и ако смо се и мрзели, мржња нам није била мотив, она је била последица. Комунисти су у наш народ унели идеологију мржње! Мржња је њихова идеја, принцип, врлина…

Људи се не деле на класе, него на оне које пљување по лицу више боли од летве по глави и на оне које ударац летвом по цеваници више боли од пљувања по лицу.“

„Имаш задатак за читав живот, а истина је дужа од нашег века

То што видимо, то је та слобода и њихов социјализам. Можеш пешке, а можеш и трамвајем, ако имаш пара за карту

самоуверени и култивисани бирократа, који се убацио у партијску интелектуалну елиту око Ђиласа и Коче Поповића (а врло често с Титом игра билијар и редовно иде с њим у лов), лако презире што се дружим са „декадентима“ и „петљам око литературе“. Отишао сам на посао

истинољубља нема опакије врлине. Њом се нехотице чини зло; њом се и убија.

Зато што велике љубави постоје на вери, а не на истини. Љубави, Милена, није потребна истина; њој је неопходна само вера.

Драговић нема ничег узвишенијег од доследности.

Уосталом, за револуционаре какви су били Бајевић или

Зато што је смисао њихове жртве апсурдан. Апсурду се не дивим. Ми се морамо упитати: зашто је читавој нашој генерацији, и неколиким српским генерацијама, патња постала егзистенција, а жртва подвиг.