Piter V. Bret

Inevera žustro izdahnu kroz nos; beše to jedini spoljašnji znak besa koji je u njoj ključao.

Životinje beže kad mogu, a bore se kad moraju; ljudi nisu ništa drugačiji

„Rodžeru s Pola Šake, učeniče Arika Najmilijeg Zvuka, neka bi naša žrtva prizvala anđela da te samotnim drumom povede Everamu, gde ćeš obedovati za njegovom trpezom sve dok se ne ukaže potreba da se tvoj duh vrati na Alu.“

„Nismo sigurni da će tako biti“, reče Arlen.

Ima izgleda jedino ako nekako na prevaru navede ratnika da ga ostavi u životu dok se neka nova prilika ne ukaže.

„Klečiš desno od mene; možda si mislio da ti to daje za pravo da mi preispituješ odluke“, reče Hasik.

Meta mu je bio Abanov najmanji nožni prst.

Inevera uze otčepljenu bočicu od Ašije i izli nekoliko dragocenih kapi na kockice na dlanu.

Odreda su sa obožavanjem gledali u starijeg brata.

Inevera uzvrati osmehom; želela je da dohvati štapić od hore i naprosto raznese ženu na licu mesta.