Stefanija Auči

Jer se način na koji se voli menja, jer se ljudi menjaju kao i način na koji im je potrebno da budu voljeni, razmišlja. Jer svaka bajka ima kraj i na njenom mestu, često, ostaje samo žudnja za zagrljajem koji daje utehu, koji oslobađa od straha od vremena koje prolazi i koji ti daje iluziju da nisi sam.

Injacio ju je pratio pogledom, koji se kolebao između zabrinutosti i tuge.
Sigurno je mislio da je bilo previše smeha, previše buke, previše hrane za moj ukus, razmišlja Đulija.

Sudbina ljudi je da budu srećni a da toga nisu svesni. A njihovo prokletstvo je da gube časove radosti ne shvatajući da su podjednako retki koliko i neponovljivi.