Profesionalne veštine

Profesionalac je ličnost koja svoj posao obavlja na najbolji mogući način i koja pored znanja i iskustva ima razvijene i druge veštine, odgovarajuće moralne i etičke norme i osobine ličnosti.

Nikada ne kritikujemo ličnost, već njen postupak.

Ako ti jedan čovek o tvom ponašanju nešto kaže, ZAPITAJ SE.
Ako ti dva čoveka o tvom ponašanju isto kažu, ZAMISLI SE.
Ako ti tri čoveka o tvom ponašanju isto kažu, PRIHVATI.
Ako je to što ti kažu vrlina – NE ZANOSI SE, ako je u pitanju mana – PROMENI SE.

Između onog što mislim, i što želim reći, i što verujem da kažem, i onog što kažem, i onog što želiš čuti, i onog što čuješ, i onog što veruješ da razumeš, i što razumeš, postoji osam mogućnosti da se ne razumemo.

se suoči sa nesigurnim, novim i brzo promenljivim uslovima na poslu, kao i na učenje novih zadataka, tehnologija i postupaka.

kreativno (stvaralačko) mišljenje

Između volje i motivacije postoji razlika. Volju iskazujemo kao našu energiju i snagu našeg unutrašnjeg bića. Svi ljudi imaju volju, ali su njihove snage volje različitog potencijala. Kao što svi automobili imaju motor, a motori su različite snage, tako i svi ljudi imaju volju, ali su one različitog potencijala. U određenoj situaciji osoba procenjuje koliko će svoje snage uložiti u neku aktivnost ili posao. Ako za taj posao postoji neka unutrašnja potreba (motiv), uložiće više snage (volja). Povezanost potreba i motiva je u tome što su potrebe izvor motiva, ali oni nisu isti (Rot, 1981, str. 192). Potrebe ne izazivaju uvek neposredno ostvarivanje ciljeva kojima se one mogu zadovoljiti, dok su motivi unutrašnji činioci koji pokreću na aktivnost, usmeravaju je i njome upravljaju. Snaga motiva je u zavisnosti od vrste i prikazana je u Maslovljevoj hijerarhiji motiva. Proces pokretanja aktivnosti radi ostvarivanja određenih ciljeva, njegovo usmeravanje i upravljanje je motivacija. Veza između volje i motivacije je u tome što je volja potencijal, a motivacija je uložena snaga kao deo potencijala. Prema tome, osobe se razlikuju po svojoj volji kao potencijalu, a motivacija je uslovljena uverenjem osobe o njenoj potrebi i interesu u datoj situaciji da uloži svoj potencijal.

Stari Grci su imali dva izraza za vreme – hronos i kairos. Hronos označava hronološko kvantitativno vreme. Kairos označava pravi trenutak ili Božje vreme kada se nešto kvalitativno, za nas povoljno i dobro može dogoditi. U grčkoj mitologiji Kairos je bog srećnog trenutka i najmlađi Zevsov sin. U umetnosti se prikazivao kao lep mladić koji u prvoj verziji u ruci drži britvu ili mač kao simbol nepokolebljivosti i potrebe da se staro preseče i nastavi novim, za nas srećnijim putem. U drugoj verziji prikazivan je sa vagom u ruci, što bi značilo da se nešto može dogoditi kada za to dođe vreme, kada se želje usaglase sa trenutkom sreće. Smatra se da je to trenutak kada se Nebo spušta ka Zemlji a Zemlja se uzdiže ka Nebu. To je trenutak kada čovek dobija Kairosov božanski blagoslov i tada ne postoje granice i prepreke. Kairos ima krila koja mu omogućavaju da se brzo kreće i stalno je u žurbi. Kosa iznad čela mu je bujna u vidu čuperka, a na temenu je ćelav. Prema verovanju, kada Kairos brzo leti ka nama, potrebno je u određenom trenutku uhvatiti ga za čuperak jer ako odleti, to više nećemo moći učiniti. Propustićemo svoju jedinstvenu šansu za sreću.

kao svi ljudi, isti kao neki ljudi i jedinstveni i neponovljivi kao niko drugi.

isti kao svi ljudi, isti kao neki ljudi i jedinstveni i neponovljivi kao niko drugi.