Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Taj emocionalni potpis je emocija koja nastaje iz trojstva straha, besa i bola.

Tokom Četvrte nedelje, ohrabreni smo da bezuslovno osetimo neprijatnost. Kroz ovaj pristup, prizivamo saznanje da svaka neprijatnost nosi emocionalni potpis. Emocionalni potpis je odjek koji prati neprijatnost, a prepoznajemo ga kao emocionalno stanje.

Kao odrasle osobe, doživljavamo fizička, mentalna i emocionalna stanja neprijatnosti i obično činimo sve što možemo da ih otupimo ili sebi s njih skrenemo pažnju. Nekada trčimo drugima i tražimo pažnju. Kada živimo u vremenskoj paradigmi, ne možemo da shvatimo da nijedna naša trenutna fizička, mentalna i emocionalna neprijatnost ne nastaje iz onoga što nam se sada dešava, mada se jasno odražava u trenutnim događajima

Tek kada otkrijemo kako da sebi posvetimo potpunu bezuslovnu pažnju, razvićemo sposobnost da i drugima pristupimo na bezuslovno izvoran način. Da bismo ovo postigli, prvo moramo da prepoznamo koji vid našeg bića je slab, ili pogrešan, i zahteva bezuslovnu pažnju.