Prva damska detektivska agencija

Ceo čovek se vidi kroz oči, njegova suština, zato i sklanjaju pogled iza tamnih naočara i kad su unutra oni ljudi koji imaju nešto da sakriju.

Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti. Kakva korist onda od sveg tog novca ako ne umeš nikad mirno da posediš ili da jednostavno posmatraš goveda kako pasu? Nikakva, po njenom mišljenju; nikakva, a opet oni to ne znaju. Ponekad sretneš belca koji razume, koji shvata kako stvari zapravo stoje; ali takvih je malo i nisu zajedno, a ostali belci ih često tretiraju kao sumnjive.

Tu je bio i skupoceni ručni sat sa dvostrukim navijanjem i upadljivom drugom sekundarom. Takve satove nose oni koji imaju osećaj da su sekunde važne, pomislio je gospodin Dž. L. B. Matekoni.

Vratiće se jednom tamo, mislila je, kad ode u penziju. Kupiće kuću, ili će je sagraditi, i zvaće neku od rođaka da živi s njom. Uzgajaće bundeve, a mogu i malu radnju da kupe u selu; i svakog jutra moći će da sedi pred kućom, da udiše miris spaljenog drveta i da se unapred raduje razgovoru sa prijateljima. Kako je samo sažaljevala belce koji ništa od toga nisu u stanju da rade nego stalno trče unaokolo sekirajući se zbog stvari koje će se ionako desiti. Kakva korist onda od sveg tog novca

Valas je bio poslat u skup internat u Zimbabveu da bi se zadovoljila potreba gospodina Patela da mu sin postane džentlmen. Tu je naučio da igra kriket i da bude surov.

Biblija se stuštila na njegovu glavu sa tupim odjekom koji podstiče decu da napreduju.

„Mi smo te koje su prve poorale zemlju kad ju je Modiz (Bog) sačinio“, glasila je jedna stara secvana pesma. „Mi smo te koje su spravljale hranu. Mi smo te koje su podizale muškarce kada su bili deca, mladići, i kad su bili stari i na samrti. Mi smo uvek tu. Ali mi smo samo žene i niko nas ne primećuje.“

Jednog dana žena će imati pravo glasa, možda, i ukazaće na sve što ne valja. Ali žene moraju da znaju da čitaju da bi to postigle

Ceo čovek se vidi kroz oči, njegova suština, zato i sklanjaju pogled iza tamnih naočara i kad su unutra oni ljudi koji imaju nešto da sakriju. Takve treba posebno pažljivo posmatrati.

Može čovek da ide kroz život i da stiče svake godine nove prijatelje – može i svakog meseca – ali nema zamene za ta prijateljstva iz detinjstva koja opstanu do odraslog doba. Za njih smo vezani čeličnim vezama.