Dobro razmisli

Starica je polako išla prema velikom prozoru što gleda na grad. „Veličanstvenog li vidika“, rekla je ona.

„Da, imam sreće.“

„Vidici ne donose sreću“, kazala je ona. „Čovek se navikne na njih. U tome je problem s vidicima. Lepi su kada ih dobiješ, ali naviknemo se na njih i uzimamo ih zdravo za gotovo. Naravno, to važi za većinu stvari.

. Želeo je da sebe prikaže kao dobrog tipa i naposletku kao žrtvu. Klasično samoopravdavanje.

Čovek sve može da opravda ako tako odluči.

Kako su ljudi toliko zaglupeli? Niko od ovih idiota što po čitav dan postavljaju objave nema blagu predstavu kako stvarni svet funkcioniše.

Igrač prepoznaje igrača“, rekao je Vin.

„Der Mensch Tracht, un Gott Lacht.“

Ona se pobrinula za prevod: „Čovek planira, Bog se smeje.“

Mi smo svoje greške. Ponekad su one najbolji deo nas.

Mi smo svoje greške. Ponekad su one najbolji deo nas

Mi smo svoje greške. Ponekad su one najbolji deo nas.

Jednom sam pročitala rečenicu: ’Večito imaš sedamnaest godina i čekaš da ti život počne.’

Još gajiš osećanja prema njoj. Tako si sklepan. Daš nekome srce, i taj neko zauvek ima njegov delić.“