Dobro razmisli

Volimo da mislimo kako je svemir pravedan ili uređen, ali svi znamo da nije. On je okrutan i nasumičan. Mislimo da smo evoluirali kao vrsta, da je ovo preživljavanje najsposobnijih, ali zapravo su one najsnažnije od nas, one najinteligentnije i najhrabrije, slali u bitke pre više vekova da ginu ma koliko, poput Majrona, bili hrabri i umešni, dok su oni nejaki i kukavice ostajali kod kuće i razmnožavali se. Eto to smo mi. Nusproizvod onih nejakih i slabih. Fekalna olupina istorije, ako vam je draže.

Federalci su želeli da Sesilija svedoči protiv njega.

Načas je slušala a onda kazala: „Dobro.“

Der Mensch Tracht, un Gott Lacht.“

Ona se pobrinula za prevod: „Čovek planira, Bog se smeje.“

Oni su se gledali zaljubljeno i netremice toliko dugo da im Majron zamalo nije rekao da uzmu sobu, ali ta fora bi bila previše očekivana.

Oni su se gledali zaljubljeno i netremice toliko dugo da im Majron zamalo nije rekao da uzmu sobu, ali ta fora bi bila previše očekivana.

Nisi to očekivao. Da te je iko ikada pitao da razmisliš kako bi bilo ubiti drugo ljudsko biće, ti bi iskreno odgovorio da te ta ideja ne privlači, da ti se pomisao na ubistvo gadi. Kao što bi svako. Kao što bi neka takozvana „normalna“ osoba. Bio si jedan od njih. Nikada ne bi prešao tu liniju. I nikada to nisi nameravao. Ali kada si je prešao, eto, sve se promenilo, zar ne? Načas si bio bog. Obuzelo te je uzbuđenje kao nikada pre. Iznenađenje te je oborilo s nogu. I tada si znao.

Stremićeš tom osećaju iznova i iznova.