Gordost i predrasuda

I, molim vas, kad ću moći da vam poželim svaku sreću?“

„Upravo takvo pitanje sam i očekivao od vas. Devojačka mašta je vrlo brza. Za tren oka skoči od naklonosti do ljubavi, od ljubavi do braka. Znao sam da ćete mi poželeti svaku sreću.“

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

„Ja zaista nemam dara koji neki imaju“, reče Darsi, „da lako razgovaram s onima koje nikad ranije nisam video. Ne mogu da se prilagodim njihovom načinu razgovora niti da se činim zainteresovan za njihove poslove kao što često vidim da to drugi čine.“

Srce joj je bilo samo malo dirnuto, a njena sujeta se zadovoljila verovanjem da bi ona bila njegov jedini izbor da je sudbina to dopustila.

„Ne mogu da odredim čas, ni mesto, ni pogled, ni reči koje su udarile temelj. Bilo je to tako davno. Bio sam u sredini pre nego što sam znao da sam počeo.“

Mislite na prošlost samo ukoliko vam sećanje na nju pruža zadovoljstvo.“

Gordost se više odnosi na naše mišljenje o sebi, sujeta na ono što bismo hteli da drugi misle o nama.“

Elizabet pogleda vragolasto, okrete se i ode. Njen otpor nije joj škodio kod gospodina Darsija. Razmišljao je o njoj,

Sreća je u braku potpuno stvar slučaja. Ma koliko sklonosti obe strane bile poznate ili slične pre braka, to ne mora biti nikakvo jemstvo za njihovu buduću sreću. Te sklonosti često docnije budu dovoljno različite da postanu izvor nezadovoljstva; zato je bolje znati što je moguće manje nedostatke osobe s kojom ćemo provesti život.“

Ima tako mnogo zahvalnosti ili sujete u svakoj ljubavi da nije mudro ostaviti je samoj sebi.