Gordost i predrasuda

I, molim vas, kad ću moći da vam poželim svaku sreću?“

„Upravo takvo pitanje sam i očekivao od vas. Devojačka mašta je vrlo brza. Za tren oka skoči od naklonosti do ljubavi, od ljubavi do braka. Znao sam da ćete mi poželeti svaku sreću.“

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

balavica da se pretvaraš da te je uvredilo pronošenje lažnih glasova; jer zašto živimo ako ne da budemo predmet šale i podsmeha naših suseda i da se i mi njima smejemo kad dođe red na njih?“

Elizabet se začudi njegovoj tolikoj samopouzdanosti, ali sede s odlukom u duši da ubuduće nikad ne postavlja granice drskosti drskih ljudi.

„Ja zaista nemam dara koji neki imaju“, reče Darsi, „da lako razgovaram s onima koje nikad ranije nisam video. Ne mogu da se prilagodim njihovom načinu razgovora niti da se činim zainteresovan za njihove poslove kao što često vidim da to drugi čine.“

Srce joj je bilo samo malo dirnuto, a njena sujeta se zadovoljila verovanjem da bi ona bila njegov jedini izbor da je sudbina to dopustila.

„Ne mogu da odredim čas, ni mesto, ni pogled, ni reči koje su udarile temelj. Bilo je to tako davno. Bio sam u sredini pre nego što sam znao da sam počeo.“

Mislite na prošlost samo ukoliko vam sećanje na nju pruža zadovoljstvo.“

Gordost se više odnosi na naše mišljenje o sebi, sujeta na ono što bismo hteli da drugi misle o nama.“

Elizabet pogleda vragolasto, okrete se i ode. Njen otpor nije joj škodio kod gospodina Darsija. Razmišljao je o njoj,