Besnilo

Čovek se nikad ne pita, mislio je Daniel Leverquin, za razloge dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga jedino uzroci rđavih.

Tačno je da se laži veruje više nego istini, i više ukoliko je veća, ali samo ako sadrži bar zrno prosečne logike. Bez logike i sušta istina je neuverljiva.

„Uspori me, o Gospode… i nadahni me snagom da urastem u trajne vrednosti života i vinem se prema zvezdama moje uzvišene sudbine!“

Većina potrebnih stvari u životu čoveku dolazi kasno. Najčešće kad se od njih nema naročite koristi. Mudrost, između ostalih. Prava osećanja, ponekad. Istine uvek nekako stižu na vreme da ih čovek snese u grob.

Prevencija će se, međutim, po starom dobrom engleskom običaju preduzeti tek pošto se stvar dogodi.

Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale.

Velika zaraza doći će s velikim metkom,
Pomoć je blizu, ali lek vrlo daleko.

NOSTRADAMUSOVA PROROČANSTVA

Velika zaraza doći će s velikim metkom,
Pomoć je blizu, ali lek vrlo daleko.

Gospođa Verena Wagner, profesorka engleskog iz Beča, takođe se pitala da li ona, možda, i OVO sanja, kao što je sanjala psa u separeu pored njenog. Među draperijama je vladala polutmina, postavljena s druge strane dnevnom svetlošću. Na samoj granici ovostranog mraka i onostranog sjaja, kao da se modrim koncem ušiva u zavesu, formiralo se NEŠTO. Oblik nalik hladnoj maglini koja se steže, ne gubeći pritom ništa od svog poluprozirnog volumena. Naprotiv, ovaj je rastao kao da nejasna sablasna masa, dobijajući konture životinjske njuške, istovremeno prema njoj srlja.

Nijedan mišić nije mogla da pokrene. Ništa nije izlazilo iz usta koja su se otimala za vazduh.

Kad se pseća glava našla iznad postelje, s beonjačama bez zenica, poput ledenih kugli, lagano je rastvorila čeljust i pokapala je sluzavom penom.

Osećala je kako se pena na njenom licu mrzne, ali ništa nije mogla da učini.

S njegovim pamćenjem, naime, nije sve bilo u redu. Sećao se nečega što prema drugima nipošto nije mogao doživeti, a zaboravljao nešto što je, opet prema drugima, iskusio. Pamćenje mu je stvarno bilo bedno. Toliko je morao da prizna.