Neksus

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

Prema hipotezi postavljenoj u Homo deusu, ne budu li ljudska bića pripazila, mogli bismo da se rastočimo u bujici informacija kao grumen zemlje u matici brze reke i u sveopštem poretku čovečanstvo će se pretvoriti u puki talasić u protoku informacija.

Svaki smartfon sadrži više informacija nego Aleksandrijska biblioteka13

definiciji sovjetskog disidenta, filozofa i satiričara Aleksandra Zinovjeva, homo sovjetikus je bio servilno i cinično ljudsko biće, bez ikakve inicijative i samostalnog razmišljanja, koje se pasivno povinovalo i najbesmislenijim naređenjima, ravnodušno prema posledicama svojih postupaka.3 Sovjetska informaciona mreža je stvorila homo sovjetikusa nadzorom, kaznama i nagradama.

Nove tehnologije često uzrokuju istorijske katastrofe, ne zbog toga što su same po sebi loše, nego zato što je potrebno izvesno vreme pre nego što ljudi nauče kako da ih pametno koriste.

bili sposobni da stvaramo i održavamo intersubjektivne entitete kao što su korporacije, valute, bogovi i države i da se služimo njima da bismo organizovali saradnju velikih razmera. Sada bi kompjuteri mogli da steknu sposobnosti uporedive s tim.

kolateralizovane dužničke obaveze

deontologiju ili utilitarizam

Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12).

Tako bismo, čak i ako kompjuteri postanu toliko moćni da mi izgubimo vlast nad njima, mogli da budemo sigurni da će njihova ogromna moć raditi na našu dobrobit, a ne štetu. Osim, naravno, ako se ispostavi da smo definisali po nas štetan ili nejasan cilj. U tome leži uzrok problema. U slučaju ljudskih mreža, oslanjamo se na mehanizme autokorekcije da u određenim vremenskim rasponima prerazmotre i revidiraju naše ciljeve, tako da pogrešno postavljeni cilj nije smak sveta, ali kako bi