CEO: 6 liderskih pristupa koji prave razliku

razbijaju mit da uspešni CEO-ovi imaju toliko šarma i harizme da motivišu i inspirišu druge – da bi čovek pomislio da su „iskočili” iz holivudskog filma. To jednostavno nije istina. Naravno, oni harizmatičniji uglavnom pridobijaju pažnju javnosti, ali sa sigurnošću tvrdimo da je grupa izuzetnih CEO-ova koje smo intervjuisali bila sklonija da postavlja dobra pitanja nego da deklamuju unapred pripremljene odgovore, i da puste da njihovi postupci govore glasnije od

razbijaju mit da uspešni CEO-ovi imaju toliko šarma i harizme da motivišu i inspirišu druge – da bi čovek pomislio da su „iskočili” iz holivudskog filma. To jednostavno nije istina. Naravno, oni harizmatičniji uglavnom pridobijaju pažnju javnosti, ali sa sigurnošću tvrdimo da je grupa izuzetnih CEO-ova koje smo intervjuisali bila sklonija da postavlja dobra pitanja nego da deklamuju unapred pripremljene odgovore, i da puste da njihovi postupci govore glasnije od

Iskreno, to je jedan užasan posao. Ja ga nikad ne bih radio. Biti CEO jedne velike kompanije znači raditi oko sto sati nedeljno. Ta pozicija vam proguta život. Proguta vam vikend. Strašno je stresna. Naravno, ima tu neslućenih dobiti, ali vam obuhvati sve aspekte života.”8

pomoći i primi povratna informacija. Može se reći da opažanje F. Skota Ficdžeralda da je „test prave inteligencije sposobnost da u umu istovremeno držiš dve suprotne ideje i da pritom i dalje uspevaš da funkcionišeš” može u

rekao: „Uloga CEO-a je raskrsnica svih kontradiktornosti.

Postizanje kratkoročnih rezultata naspram investiranja u dugoročni učinak. Postupno sakupljanje činjenica i podataka i njihovo analiziranje, naspram brzih odluka kako bi se zgrabile dobre prilike. Poštovanje prošlosti i stvaranje kontinuiteta naspram prekidanja budućnosti. Pružanje što veće vrednosti deoničarima naspram pružanja uticaja ostalim interesnim stranama. Gajenje samopouzdanja za važne odluke naspram gajenja skromnosti i poniznosti da se traži

Nije bila stvar u tome da je baratanje prihodima i rashodima, postavljanje strategije ili vođenje tima za njih bilo nešto sasvim novo sa čime se nisu do tada susreli. Ono što ih je „uhvatilo

jedina uloga unutar organizacije u kojoj doslovno nemate nikoga od kolega na koga možete da se oslonite. CEO je odgovoran za sve.

oni stvaraju značajnu vrednost na održivom nivou iz godine u godinu tokom svog radnog veka. To rade tako što kontinuirano uvećavaju svoje aspiracije, a svoje strategije osvežavaju novim, hrabrim postupcima.

igrate krupne mečeve, a ne sitne. Pod time podrazumevam da trošite svoje vreme na stvari koje niko drugi ne može da reši, čime će se vaša efikasnost uvećati a da vi pritom ne ’zaglavite’ u stvarima koje su suštinski nebitne.”