Jutra sa Leutara

једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона

За четрдесет година колико сам учествовао у животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, као утемељач неке институције и зачетник једне идеје. Почесто све је ишло подражавањем и плагирањем малим досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона.

Има жена које нису ничије, и жена које су свачије, и најзад има жена које су по природи само жене једног јединог човека. Али има и жена које су пре свега мајке своје деце.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Кад се рекло да музе ћуте онде где ударају мачеви, то је значило у ствари да све велико замире у земљи у којој нема унутрашњег мира.

Културни људи су често за више него једно столеће опстанка наше државе, напротив, у нас остављени по страни, а у врховима су стајали удворице краљева и јатаци безочних тирана.

Просвећен човек не може истински волети своју отаџбину ако њоме владају тирани, а не може ни мрзети туђу земљу ако у њој господаре слободни закони.

Идеја данашњег просвећеног човека о отаџбини полази одиста само од идеје о слободи.

Али и да, нажалост, Срби нису имали сваког столећа по неколико својих тирана и зулумћара, они су до данас могли постати великим народом на оној страни Европе. Мисионарску задаћу српског народа међу свим осталим на Истоку омело је увек понеко коло штеточина, себичњака, злочинаца, који су у више махова доводили и саме Србе до криза, чак и до расула.

Најлакше живи на земљи онај човек који верује у илузију верску, а можда такав човек најлакше и умире, чак и кад се сматра грешником, пошто прави верник верује да хришћански Бог не само суди него и прашта.