Jutra sa Leutara

једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона

За четрдесет година колико сам учествовао у животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, као утемељач неке институције и зачетник једне идеје. Почесто све је ишло подражавањем и плагирањем малим досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона.

Има жена које нису ничије, и жена које су свачије, и најзад има жена које су по природи само жене једног јединог човека. Али има и жена које су пре свега мајке своје деце.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Наивност је, дакле, особина лепих душа.

Пошто човек већма воли идеју коју има о себи, него што воли и самог себе, он стога има и страх од правих истина. Човек је сам себе створио више него што га је створила и сама природа; а оваквог каквога је он себе изградио, он верује и да је изграђен погодно свима приликама у којима мора да живи.

Човек по својој природи лаже сам себе, покрива, изврће, маскира. Нико не може избећи оваквим случајевима самообмане. Нарочито сваки човек живи у заблудама како одиста увек ради по неким начелима и по доброј савести.

Човек се, по природном страху од живота, клони и љубави и мржње, пошто оне подједнако компликују живот.

Није дакле главна несрећа што је неко сиромах него је несрећа ако су његове страсти фукарошке. Најбољи људи носе своје злато не у џепу него у срцу.

Осећање индигнације, то је брза реакција здравог духа на једну злу идеју, као што је реакција здравог стомака брза на покварен ваздух или на устајало јело.