Vladalac

Ljudi se manje ustežu da uvrede onoga kome je stalo da bude voljen nego onoga koji želi da ga se plaše, jer ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist, dok strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni.

Najpre moram primetiti da su vladari u drugim državama bili prinuđeni da se bore samo sa častoljubljem velikaša i bezobzirnošću naroda, dok je rimskim carevima predstojalo savlađivanje još i treće teškoće: okrutnosti i gramzivosti vojnika, što je bilo uzrok propasti mnogih, pošto je veoma teško istovremeno zadovoljiti i vojnike i narod.

podražava lisicu i lava, čije prirodne osobine, kako sam već ranije rekao, vladaocu treba da služe za uzor.

U kraljevine sa dobrim uređenjem i upravom treba danas ubrojati Francusku, u kojoj ima odličnih ustanova koje se brinu o bezbednosti kralja i o slobodi njegovih podanika. Najbolja od njih je, nesumnjivo, skupština, jer onaj ko je udario temelje društvenom uređenju u toj kraljevini bio je svestan da su velikaši častoljubivi i bezočni, pa da ih, prema tome, treba držati na uzdi. Ali takođe želeći da ih, s druge strane, zaštiti od mržnje naroda koji se njih plaši, nije hteo da u to meša kralja, podozrevajući da će ga omrznuti velikaši bude li štitio narod ili da će ga omrznuti narod bude li štitio velikaše. Zato je ustanovio treće telo koje bi, ne tereteći vladaoca, ograničavalo moć velikaša i štitilo niže staleže.

Države sa dobrim društvenim uređenjem i mudri vladaoci uvek su se trudili da velikaše ne ogorče, a da narod zadovolje,

Iz iskustva znamo da je zavera bilo mnogo, a da ih je samo malo uspelo, jer zaverenik ne može da opstane sam, a može da se udruži samo sa očigledno nezadovoljnim ljudima. No, čim si onom ko je nezadovoljan otkrio svoje namere, pružio si mu mogućnost da se od nezadovoljnika pretvori u zadovoljnog, jer ako te oda, može se nadati koristi. Osim toga, pošto se s jedne strane nada koristi, a s druge očekuje sumnjičenje i opasnosti, trebalo bi da tebi bude redak prijatelj ili vladaocu krvni neprijatelj, da bi tvoju tajnu zadržao za sebe.

Vladalac će biti prezren ako iziđe na glas kao prevrtljiv, površan, slab, malodušan, neodlučan, čega treba da se čuva kao ljute guje. Naprotiv, treba da se trudi da u svojim postupcima pokaže veličinu duha, hrabrost, ozbiljnost i snagu. A što se tiče njegovih privatnih odnosa sa podanicima, mora nastojati da njegova odluka bude neopoziva i da se niko ne usudi da ga obmane ili nagovori da promeni mišljenje.

blag, pouzdan, čovečan, pobožan i častan,

postoje dva načina borbe: jedan zakonskim putem, drugi silom. Prvi je svojstven čoveku, drugi životinjama. No, kako često prvi nije dovoljan, treba pribeći drugom. Prema tome, vladalac treba da ume da se ponaša kao životinja i kao čovek. Stari pisci su ovome uvijeno učili vladaoce kad su pisali kako su Ahilej i mnogi drugi vladaoci bili povereni kentauru Hironu, koji je trebalo da ih odgaji na njemu svojstven način. Time su hteli da kažu da su vladaoci, pošto im je učitelj bio poluživotinja i polučovek, morali da budu i jedno i drugo, zato što jedno bez drugog nije dugotrajno.

U neobične Hanibalove podvige ubraja se i to da nije dozvolio, iako je u tuđinu vodio vrlo veliku vojsku, sastavljenu od bezbroj ljudskih rasa, da u njoj nikada, ni u dobru ni u zlu, dođe do razdora ni između vojnika, ni između njega i njih. To je mogao postići samo onom, njemu svojstvenom, krajnjom svirepošću kojom je, pošto je bila sjedinjena sa mnogim vrlinama, pobuđivao poštovanje svojih vojnika i terao im strah u kosti. Da nije bio svirep, sve njegove vrline ne bi mu bile dovoljne da postigne taj značajni uspeh.