Pisma Mileni

Hteo sam da čujem novosti od Vas, a ne vrlo dobro

poznat glas iz starog groba. Zašto se umešao između nas?

Pa ipak – za to je opet zaslužna tvoja snaga koja daje život, majko Milena – ipak sam u suštini manje rastrojen nego možda u čitavih poslednjih 7 godina, ne računajući godinu na selu.

pre nego što sam tebe upoznao i pogledao te u oči

Ne govorim to iz ljubomore, Milena, nisam ljubomoran. Ili je svet toliko sićušan ili smo mi takvi džinovi, u svakom slučaju u potpunosti ga ispunjavamo. Na koga bih bio ljubomoran?

Da, malo-pomalo, sve se manje razumemo, Milena.

Ali uopšte nisam hteo sve ovo da kažem, ili sam bar hteo da kažem drugačije, ali kasno je, moram da prestanem da bih legao na spavanje, a neću moći da spavam zato što sam prestao da ti pišem.

Osim toga, što se mene tiče, možeš da budeš potpuno mirna, čekaću poslednjeg dana isto kao prvog.

pošta ima moje oči, mogla bi da čita maltene samo Tvoje adrese i nijednu drugu.

brak, naprotiv, znači – hipotetički jasno definisano: biti siguran.