Bilo jednom u Jugoslaviji

Problem je bila veronauka. Ona nas je pre svega naučila razlikama, ne da treba svi da se volimo, nego da se zbijemo kao dobro, poslušno stado svako oko svog pastira.

Svakom je dobro na svoj način. Ili loše.

i te kako znam kako se osećaju oni koji danas pate, stvarno saosećam sa njima, ali znam da im time ne pomažem.

u Parlamentu i Orbanovom kabinetu – karte Mađarske na kojima su cela Vojvodina, Baranja, cela Hrvatska plus nešto malo Slovenije njihovi

Hoću da kažem da je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, shvatajući da bez svojih kolonija prestaje da bude svetska sila, iz pakosti, gluposti ili nemoći gde god je moglo za sobom ostavljalo haos.

ostrvu na reci Krki blizu slovenačkog gradića Novo Mesto

ta „narodnost“ spada u rečnik gluposti moje mladosti. Smislili u glavi hobotnice da ne treba da se kaže „manjina“, kao u celom svetu, kao da je etiketa važnija od sadržaja,

Pozitivni bonus za manjine ipak je ponekad imao i negatvne posledice, njihovi predstavnici su lakše, možda sa manje znanja i drugih kvaliteta dolazili na lepe pozicije

Slučaj je posledica uzroka koji ne poznajemo.

Lako je novinarima na Istoku, Partija im kaže šta da pišu, lako je i kolegama na Zapadu, njima vlasnici medija kažu šta da pišu, teško je nama u Jugoslaviji, nama niko ne kaže ništa, ali teško onom ko ne pogodi šta je trebalo