Bilo jednom u Jugoslaviji

Takva i mlada Jugoslavija, održavala je reč bez obzira na to da li će se naknadno pokazati glupom.

svoje tridesete godine više sam ga cenio od Andrića. Od tridesete sam shvatio koliko je Andrić veći pisac.

koji je po zadatku hobotnice od ohridskog dijalekta bugarskog jezika skovao makedonski jezik, napisao prvi rečnik i prvu gramatiku tog novorođenog jezika.

Problem je bila veronauka. Ona nas je pre svega naučila razlikama, ne da treba svi da se volimo, nego da se zbijemo kao dobro, poslušno stado svako oko svog pastira.

Svakom je dobro na svoj način. Ili loše.

i te kako znam kako se osećaju oni koji danas pate, stvarno saosećam sa njima, ali znam da im time ne pomažem.

u Parlamentu i Orbanovom kabinetu – karte Mađarske na kojima su cela Vojvodina, Baranja, cela Hrvatska plus nešto malo Slovenije njihovi

Hoću da kažem da je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, shvatajući da bez svojih kolonija prestaje da bude svetska sila, iz pakosti, gluposti ili nemoći gde god je moglo za sobom ostavljalo haos.

ostrvu na reci Krki blizu slovenačkog gradića Novo Mesto

ta „narodnost“ spada u rečnik gluposti moje mladosti. Smislili u glavi hobotnice da ne treba da se kaže „manjina“, kao u celom svetu, kao da je etiketa važnija od sadržaja,