1999

Jer, ja, Arno, sada znam šta je - neizvesnost.

Zid koji se ispred mene podigao kada sam odbio da se izvršim, kad

sam, ni sam ne znam kako, uspeo da se oduprem neminovnosti, zauvek mi

je zatvorio budućnost, ali, u zamenu, dao - život.

Spoznadoh da je to što sam dobio - neizvesnost, i da je ona:

Izbor. Sloboda, Slučaj, Strepnja.

Ja to sada znam, i objavljujem da je sumnja u istoriju ljudske vrste, u

samu mogućnost tako besmislenog i nesvrsishodnog opstanka, istog

porekla i da počiva u neznanju. Neznanje rađa gordost, gordost -

neznanje.

Nismo verovali u Ljude, jer ne znadasmo za neizvesnost; nismo

poznavali neizvesnost, jer ne verovasmo u Ljude.

Kada shvatimo neizvesnost, pomirićemo se i sa mitom o Čoveku.

zajednički Cilj, uslov za realizaciju Totaliteta bio je neostvarljiv bez upotrebe sile. U tzv. diktaturama fanatizacijom, propagandom i golom prinudom, u tzv. demokratijama korupcijom, reklamom i manipulacijom.

Pošto je veštački, robot je savršeniji od čoveka, koji je samo prirodan.
2. Pošto je veštačko savršenije od prirodnog, svrha robota je da sve što je prirodno – osim čoveka zaštićenog A. S. I. M. O. V. kodeksom – eliminiše, a sve veštačko unapređuje, i da u tom cilju što više artifikuje i sebe i čoveka i njihovu zajedničku sredinu.
U međuvremenu je A. S. I. M. O. V. kodeks sa tri osnovna zakona robotike glasio:
1. Robot ne sme naneti zlo ljudskom biću ili kroz neaktivnost dopustiti da mu se zlo nanese.
2. Robot se mora pokoravati naredbama ljudskog bića, osim ako se ona sukobljavaju sa Prvim zakonom.
3. Robot mora štititi svoju ezgistenciju sve dok ova zaštita ne dođe u koliziju sa Prvim i Drugim zakonom.

Kako nekoga ubediti da je krug najsavršeniji oblik ako on poznaje samo pravu liniju i u njoj vidi krajnji domet geometrije? Kako preporučiti nešto nezamislivo?

Pacovi nikad neće ugroziti čoveka.

Sad čekam da umrem ili živim. Da sâm ostanem jači od Sudbine, ili da mi i drugi pristupe, i oni da postanu jači od nje. Ako mi priđu, živeću; ako me samog ostave, umreću.

Ljudska su čula, nažalost, već odavno zapušena voskom Razuma i njima se nije vredelo obraćati.

Ništa nije neizbežno. Sve je – neizvesno.

Ništa se ni sa čim, do sobom, ne dokazuje; ništa iz ničeg, i ako može, ne mora proisticati; ništa ni od čega ne zavisi, niti se na nešto zauvek obavezuje.