Suze Svetog Nikole

Море од молитви

Село од грехова

Људи од анђела

Српски сељак има две душе: једну мучену и другу погану.

У Србији је барем туга загарантована.

Само сан даје људима оно што немају на јави.

Неки болови осећају се само у тишини.

Чудно је то, жено, како не желимо да причамо о лепим стварима, као да се плашимо да ће их неко украсти ако нам пређу преко уста. Зато нам је лакше да помињемо лоше тренутке, у нади да ће их неко однети и ослободити нас.

„Само смех и радост могу да победе тугу и невољу. Опасност постаје мања када у њу погледате насмејаним очима, као да је осмехом прогутате“,

„Злоба и завист су велика опасност и то пре може да убије човека него нож у мраку“,

Сваком човеку недостаје по неки део срца. Неком онај у којем се налази храброст, неком део где станује љубав. Појединима фали доброта, а другима оданост. И човек живи без тих делова. Тешко, али живи. Зна он да без целог срца није потпун. И онда… наиђе час када се појави део који недостаје. И то баш у тренутку када је најпотребнији. Прилепи се чврсто за срце и никад више не оде. И онда човек схвати да му пре тога ништа није ни куцало у грудима. И напокон постане оно што заиста јесте.

„Сећање је кратко, заборав је вечан. Зато је и јачи“,