Ličnost i moć: Graditelji i uništitelji moderne Evrope

Česte krize vlade svojstvene Italiji bez sumnje su doprinele nastanku jedne osnovne niti unutar pluralističke italijanske kulture koja je s dobrodošlicom pozdravila – barem u teoriji – čvrstu ruku koja će iskoreniti korumpirani politički sistem na vlasti i uvesti red.71 Znatan deo javnosti bio je spreman da zarad toga zanemari karakterne mane i kobne odluke populističkog vođe koji je obećavao suštinsku reformu i nacionalni preporod

Televizija, društveni mediji i novinarstvo uzdigli su značaj i udeo ličnosti vođe bezmalo na nivo elementarne, neobuzdane političke sile koja promenu nameće sopstvenom voljom.

despotska moć nije potpuno nezavisna od infrastrukturne moći. Vođi treba snažna institucionalna podrška vojnog, bezbednosnog, policijskog i pravosudnog aparata, te partijskih organizacija.

despotska moć nije potpuno nezavisna od infrastrukturne moći. Vođi treba snažna institucionalna podrška vojnog, bezbednosnog, policijskog i pravosudnog aparata, te partijskih organizacija.

Pouzdanost, osećaj za odgovornost, otvorenost, emocionalna stabilnost, društvenost, marljivost, prijatan temperament, smirenost pod pritiskom i spremnost na saradnju bez sumnje su u principu poželjni kvaliteti jednog poslovnog vođe

„veliki ljudi“ oni koji su bili kadri da promene istoriju oslobađanjem društva od „mrtvih formi života“.1

Prvo razmatram karakterne osobine i preduslove koji su favorizovali određeni tip ličnosti i pružili mogućnost potencijalnom vođi da dospe na vlast. Zatim selektivno istražujem aspekte upotrebe moći i političke i društvene strukture koje su to omogućile. Poglavlja završavam procenom o zaveštanju datog vođe

Otprilike 400.000 vojnika Crvene armije borilo se zajedno sa partizanima u konačnom napadu na Beograd, mada je njihovo bahato ponašanje – prijavljeno je 1.219 silovanja, 111 ubistava i 1.204 slučajeva pljački

Rat je omogućio Titovu vladavinu. Bez rata, invazije, komadanja zemlje, surove nemačke i italijanske okupacije, stravičnog ustaškog terora i cepanja otpora na komuniste predvođene partizanima i monarhistički četnički pokret, Tito gotovo sigurno nikada ne

Bespogovorno potčinjavanje njegovoj volji i bezuslovna odanost, koja je nalikovala feudalnoj, bili su veze koje su na okupu držale potencijalno divergentne elemente unutar nacističkog pokreta.13 „Ideja“ nacionalsocijalizma – koju je Hitler svesno ostavio nedorečenom, izlažući je samo kao viziju nacionalnog preporoda, a ne kao jasno određen program – postaje nerazdvojna od njegove ličnosti.