Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

„Čujem reči, misli, nijanse osećanja, lično značenje, čak i značenje koje izmiče svesti samog govornika.“

Smatram da je dobar slušalac onaj ko je otvoren i spreman da čuje tuđa iskustva i ideje i da prihvati da je stanovište druge osobe važno.

Propuštate prilike (i možete da izgledate kao budala) ako ne zastanete da saslušate. Pričanje o samom sebi neće obogatiti vaše znanje. Da ponovim, o sebi već mnogo toga znate.

Lakše je snaći se u svetu ako imate na umu da ljudima upravljaju emocije, da daleko češće reaguju iz osećanja ljubomore, ponosa, stida, želje, straha ili taštine nego rukovodeći se neemocionalnim logičkim razmišljanjem.