Skerletno slovo

Da li mržnja i ljubav nisu jedno isto u osnovi svojoj? I jedna i druga, u krajnjem razvitku, zahtevaju prisnu vezu i poznavanje srca; svaka čini da osećajna hrana i duhovni život jednog lica zavise od drugog, svaka ostavlja strasnog ljubavnika, ili ne i manje strasnog mrzioca, u očajanju i tuzi kad mu predmeta nestane. Filozofski posmatrane, obe strasti izgledaju u suštini iste, izuzev što se jedna gleda u nebeskoj svetlosti, a druga u tamnom i kobnom sjaju.

To je bila poslednja reč očajanja jednog slomljenog duha. Njemu je nedostajalo snage da uhvati bolju sudbu, koja mu je, činilo se, bila u domašaju.

Ljudskoj prirodi čini čast da lakše voli nego što mrzi, izuzev kad je sebičnost u pitanju. Mržnja se lagano pretvara u ljubav ako se prvobitna neprijateljska osećanja ne nadražuju.

Treba paziti na nas ljude od nauke, čije su glave u knjigama! Mi budni sanjamo i u snu idemo.

Ništa nije bilo jasnije od instinkta kojim je dete shvatalo svoju usamljenost

kao zla kob, jedno osećanje, neodoljivo i neizbežno kao sila sudbe, gotovo uvek primorava ljude da kruže okolo i kao aveti prolaze mesta gde se odigrao kakav velik i značajan događaj koji je odredio boju njihova života, i koji je utoliko silniji ukoliko je crnji ton koji ga pomračuje.

pokušao sam da te zagrejem ognjem koji si sama u mome srcu zapalila!

Svet je bio tako sumoran! U mome srcu bilo je mesta za mnoge, ali opet oko mene beše sve pusto i studeno, na mome ognjištu nije pucketala vesela vatra.

Nema većeg poniženja, čini mi se, za našu prirodu – pa ma kakva da je krivica prestupnikova – nego zabraniti krivcu da sakrije lice od stida

Čudno je, ipak, koliko treba vremena dok se misli obuku u reči, i kako se dva lica, koja nešto žele da izbegnu, mogu predmetu primaći i povući se ne dodirnuvši ga.