Skerletno slovo

Čudno je, ipak, koliko treba vremena dok se misli obuku u reči, i kako se dva lica, koja nešto žele da izbegnu, mogu predmetu primaći i povući se ne dodirnuvši ga.

Čudno je, ipak, koliko treba vremena

Čudno je, ipak, koliko treba vremena

Teško čoveku koji zadobije ruku žene, a nije uz nju dobio i najjaču strast njenoga srca!

Rekla sam već da tu nema dobra ni za njega, ni za tebe, ni za mene, koji zajedno lutamo u ovom mračnom zapletu zla, posrćući na svakom koraku preko grehova kojima smo posuli svoju stazu.

U prirodi je našoj svojstvo, čudno i blagodatno, da patnik, u trenutku kad ga podnosi, nikad ne zna koliko je silan bol, već to saznaje jedino po jadu koji posle dolazi.

majčin greh udareno je skerletno slovo, koje je imalo silan i strašan uticaj da od nje odbije svaku ljudsku ljubav, izuzev grešnika njoj ravnih. Međutim, Bog joj je, kao plod toga greha koji su ljudi tako kaznili, dao krasno dete, odgajeno na tim istim obeščašćenim grudima, da ono bude veza između svoje majke i ljudi i da joj najzad spremi mesto među blaženim dušama na nebu.

Tako će ona biti živa predika protivu greha, sve dokle sramno slovo ne bude urezano na njezinoj grobnoj ploči.

Takva je obično sudba i takav razvoj ženskog karaktera i ličnosti, kad je žena imala da izdrži i prođe kroz osobito nemilo iskustvo. Ako je sasvim nežna, ona će umreti. Ako preživi, njena će nežnost svenuti ili biti tako jako smrvljena u srcu da se više ne može na videlu pokazati.

Zanimljiv predmet ispitivanja bilo bi pitanje: Da li mržnja i ljubav nisu jedno isto u osnovi svojoj? I jedna i druga, u krajnjem razvitku, zahtevaju prisnu vezu i poznavanje srca; svaka čini da osećajna hrana i duhovni život jednog lica zavise od drugog, svaka ostavlja strasnog ljubavnika, ili ne i manje strasnog mrzioca, u očajanju i tuzi kad mu predmeta nestane.