Aleksandar Veliki

Morao je da trpi drskost običnih ljudi, baš kao što je Agamemnon, vrhovni zapovednik opsade Troje, morao da sasluša Homerovog Tersita, krivonogog hromog galamdžiju glave pune „brojnih nepristojnih reči“.17

Svako ko nije Grk bio je varvarin, odnosno barbaros: to znači da je govorio čudnim jezikom koji zvuči kao „bar bar“.

Realna politika uvek je jača od pristojnosti i milosrđa.

apoteoze

Kad se Persijanci sretnu na ulici, lako se vidi da li su jednakog položaja, jer se, umesto pozdrava rečima, ljube u usta; ali ako je jedan nižeg položaja, ljube se u obraze, a ako je mnogo nižeg položaja, pada pred onim drugim na tlo u dubokom poštovanju.

niko se ne uzdiže tako visoko kao onaj koji ne zna kuda je krenuo.

Prešavši Balkan, Aleksandar je zakoračio na teritoriju Tribala.

Carstvo je osnovao Kir Veliki sredinom šestog veka pre nove ere. Persijanci su prvobitno bili nomadi, a čak i na vrhuncu moći carstva njihovi vladari uvek su se seljakali od jedne do druge prestonice – Suze, Persepolisa i Ekbatane.

Jedanaestog juna, između tri i šest sati po podne, Aleksandar je umro, otprilike mesec dana pre trideset trećeg rođendana.

Za razumne ljude pripremam samo tri kratera: jedan za zdravlje (koji se pije prvi), drugi za ljubav i zadovoljstvo, a treći za san. Pošto se četvrta posuda isprazni, razumni ljudi idu kući. Četvrti krater nema ništa sa mnom – on je za loše ponašanje. Peti je za viku, šesti za grubosti i uvrede, sedmi za tuče, osmi za razbijanje nameštaja, deveti za utučenost, deseti za ludilo i nesvesticu.
8