Pad Hyperiona

Postoji li drugi život? Hoću li se probuditi i ustanoviti da je sve ovo samo san? Mora da postoji, nemoguće je da smo stvoreni za ovakve patnje.'

On posegnu za njenom rukom, ali nje više tamo nije bilo, a osećaj da je ona nestala, da on nikada neće moći da iskupi svoje grehe, povredio ga je tako snažno da mu je bilo nemoguće da diše.

Najbolji su lišeni svakog ubeđenja', pomisli on, 'dok su najgori ispunjeni strašću.'

Oni koji prenebregavaju nauke iz istorije o krajnjoj ludosti rata bivaju prisiljeni ne samo da ih ponovo prožive... nego možda i da zbog njih izginu.

Svako doba praćeno razmiricama i opasnošću kao da iznedri vođu namenjenog samo tom vremenu, političkog diva čije odsustvo, u retrospektivi, izgleda nezamislivo kada se piše istorija tog doba.

Teško je umreti. Još teže živeti

Konzul uze instrument i odsvira nekoliko akorda. „Znate li ovu pesmu?“ On odsvira nekoliko tonova.

„’Jebačka pesma Lide Sisulje’?“, odvaži se Martin Silenus.

Dabogda živeo u zanimljivo vreme.“

Slobodnjakinje Genge blistalo je na suncu. „Srž je nudila jedinstvo u bezumnoj potčinjenosti“, reče ona tiho. „Bezbednost u stagnaciji. Gde su revolucije ljudske misli, kulture i postupaka posle Hedžire?“

„Teraformirane u blede klonove Stare Zemlje“, odgovori Središnji Minmun. „Naše novo doba ljudskog širenja neće ništa teraformisati. Mi ćemo uživati u teškoćama i prihvatati čudnovatosti sa dobrodošlicom. Nećemo primoravati vasionu da se prilagodi... Mi ćemo se prilagođavati.“

Pomirenje čovečanstva sa rasama koje je pokušalo da istrebi, Srži sa čovečanstvom, koje je pokušala da izbriše, bolno evoluiranog Boga Praznine koja Vezuje sa svojim precima koji su pokušali da ga izbrišu.“