Vatreno krštenje

tako se zbilo – jedan veštac i jedan Nilfgardijac koji je s njim savez sklopio divlje zaurlaše, mačevima zavitlaše. Dvojica drugara, dvojica sapatnika bez razmišljanja u susret zajedničkim neprijateljima pohitaše, u neravnopravnu borbu se upustiše. Bilo je to njihovo vatreno krštenje. Krštenje zajedničkog okršaja, jarosti, mahnitosti i smrti. Jurišala su, smrti u oči gledajući, dvojica drugara. Tako su mislili. Nisu znali da neće tog dana umreti, da upravo na tom mostu preko reke Jaruge neće život skončati. Nisu znali da im je drugačija smrt bila suđena. Na drugom mestu i u drugom vremenu.

Kad mi neko kaže da je apolitičan – reče nasmejana Frančeska – ja ga onda uvek pitam na koju politiku konkretno misli

Dođavola, kako ta vlast zna da kinji! Kako iskušava da se njome poslužiš! Kako se čovek lako zaboravi kad je ima! Ali kad se jednom zaboraviš, onda kraja nema...

I tako se zbilo – jedan veštac i jedan Nilfgardijac koji je s njim savez sklopio divlje zaurlaše, mačevima zavitlaše. Dvojica drugara, dvojica sapatnika bez razmišljanja u susret zajedničkim neprijateljima pohitaše, u neravnopravnu borbu se upustiše. Bilo je to njihovo vatreno krštenje. Krštenje zajedničkog okršaja, jarosti, mahnitosti i smrti. Jurišala su, smrti u oči gledajući, dvojica drugara. Tako su mislili. Nisu znali da neće tog dana umreti, da upravo na tom mostu preko reke Jaruge neće život skončati. Nisu znali da im je drugačija smrt bila suđena. Na drugom mestu i u drugom vremenu.

Sve sami stručnjaci – zavrte glavom u zavoju Neven. – Šteta što nisam predložio biftek, sigurno biste doneli kravu.

Ako nas neko zaustavi, pravićemo se da smo vojnici.
– Dobro. U tom slučaju, kazaću....
– Pretvaraćemo se da smo glupi vojnici. Idemo.

Ne boje se boginja – zavrte glavom Jazon Varda.
– Strah je – promrmlja Neven – ljudska stvar. U njima više ničeg ljudskog nije ostalo.

Muškarci su psihički nestabilni, suviše podatljivi emocijama, ne možeš na njih da računaš u trenucima krize.

Moja memorija ne biva fragilis u takvim stvarima. Žao mi je, ekselencijo.

Prekini da pričaš i koncentriši se. Još nismo na slobodi. Zaogrni se ogrtačem i idemo preko dvorišta. Ako nas neko zaustavi, pravićemo se da smo vojnici.

– Dobro. U tom slučaju, kazaću....

– Pretvaraćemo se da smo glupi vojnici. Idemo.